Poštar: Rosvita Sesterhen

Dok većina ljudi još uvek leži u svojim krevetima, Rosvita je uveliko na nogama. U 4.20 zvoni budilnik. Odlazi pod tuš, zatim sledi kafa, neka sitnica za doručak za kasnije - i već je gotova. O tome šta će obući ne mora da razmišlja jer nosi uniformu.

U pola šest najkasnije Rosvita Sesterhen izlazi iz kuće. Živi u Keldungu. To je jedno mestašce sa samo 231 stanovnikom, a pripada opštini Minstermajfeld. Tamo u brdima Ajfel rođena je naša sagovornica, gde je i odrasla. Nikada nije razmišljala o odlasku, kaže i dodaje da je tipična "žena sa sela".

Šefica, ali samo ujutru

Deset minuta kasnije i 16 kilometara dalje stiže na radno mesto: tzv. poštansku bazu u Kobern-Gondorfu, idiličnom vinskom mestu uz reku Mosel. Rosvita je ovde nadležna za kompletan tim. Brine se pre svega za organizaciju: dostavljena i sortirana pošta deli se najpre među poštarima. Oni zatim raznose poštu tamo gde je to potrebno. Dostavna baza u kojoj radi obuhvata 23 poštanska područja. U njoj radi 40 ljudi. Za ovakav posao potrebna je izdržljivost, dakle otpornost na stres i dobar pregled nad situacijom. "Ovde sam zadužena za sve - od toalet papira, pa do olovaka", priča Rosvita sa osmehom na licu.

Svoje kolege opisuje kao "pristojnu bandu". U dobrim odnosima je sa svima. Možda i zato što je Rosvita samo rano izjutra šef. Od 9 sati je na terenu, raznosi poštu. Pre toga i ona nosi kutije, slaže poštu i utovara sve to u službeno vozilo - žuti „VW-Caddy“. Sa tim žutim automobilom zatim vozi po uskim i brdovitim putevima, tipičnim za manja mesta pored Mosela. Rosvita želi što je moguće bliže automobilom da stigne do odrešita, kako ne bi morala puno da pešači. Ipak, nekako se opet nakupi tog pešačenja, kaže.

Novopečena baka

Oko 14 sati popodne Rosvita kreće kući gde najpre malo odmori. Zatim sprema večeru za sebe i supruga Tonija. On je medijski savetnik u novinama "Rheinzeitung". Pored toga trenira lokalni fudbalski klub.

Rosvita kuva nerado, iako njen muž tvrdi da ona to dobro radi. Rosvita radije čita, a najdraža literatura su joj romani. Rado i telefonira sa svojom sestrom, koja živi stotinak kilometara od nje. Naročito od smrti majke češće razgovara sa sestrom. Rosvita se dugo brinula za svoju majku, ali već četiri sedmice ima nov zadatak: postala je baka. A do unuka ne mora daleko, jer njen sin Tomas sa devojkom živi u susednom mestu.

Autori: J. Siatkova, N. Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević