Zvučna knjiga - revolucija za uho

Na ovo pitanje odgovara nam profesor lingvistike Jirg Hojzerman sa univerziteta u Tibingenu.

„Moramo razlikovati zvučne knjige u kojima jedan spiker čita izvesno delo i zvučne knjige u kojima učestvuje više spikera, gde se radi sa puno šumova i sa muzikom. U poslednjem slučaju se pravi novi manuskript kao i kod filma I to je novo delo. Kod zvučnih knjiga kod kojih jedan spiker čita, izvorno delo je još uvek dominantno, tako da možemo reći da je to nova interpretacija dela,” kaže profesor Hojzerman.

Zvučne knjige su u trendu. Sve veći broj izdavača nudi kompakt diskove na kojima profesionalni spikeri čitaju književna dela. Frankfurtski ali i drugi sajmovi knjiga iz godine u godinu sve veći deo prostora i značaja daju audio izdanjima poznatih dela. Prema istraživanju udruženja nemačkih knjižara, izdavači zvučnih knjiga u ovoj godini beleže rast prodaje od 10 odsto. Ciljna grupa su mladi ljudi izmedju 30 i 40 godina. Prodaja knjiga u pisanoj formi drastično opada. Konzumenti su nešto stariji, izmedju 50 i 60 godina. Ovaj trend je posebno prisutan u visoko razvijenim društvima.

„Rado uzmem zvučnu knjigu kada je dobro pročitana. S jedne strane je to dobro, jer čujemo glas autora ili spikera. S druge strane nemamo mogućnost da o tome nesto više pročitamo ili da o tome razmišljamo.”

”Ja nemam uskustva sa zvučnim knjigama. To su totalno dva razlicita medija. Jos uvek je knjiga uzbudljivaja, jer nam daje mogućnost da sami stvaramo slike.”

Za Nemačku se još uvek kaže da je to zemlja “mislilaca i pesnika”. Pa i pored toga čitalacka publika je sve manja. Brz tempo života, manjak vremena i sve veće potrebe za usko stručnim obrazovanjem ostavile su traga. Čini se praktičnijim slušati jedno književno delo neko čitati ga. Za to vreme, tvrde zagovornici zvučne knjige, možemo obavljati niz drugih radnji.

„Sve je viüe ljudi koji se interesuju za zvučne knjige jer imaju sve manje vremena a ipak žele različite informacije. Te informacije moraju biti lako dostupne.“

Tehnička dostignuća na polju medija pružaju dovoljno mogućnosti da se na jeftin i brz način dodje do informacija. Pored CD-ova, zvučne knjige mogu se naći i internet stranama.

Retke su zvučne knjige koje sadrže sve delove romana po kome su napravljene. U najvećem broju slučajeva se izvlače ključne misli dela.

„Postavlja se sada pitanje, kako je delo interpretirano. Kod filma se takodje više zanimamo za doživljaj režisera,” kaže profesor Hojzerman.

Bila zvučna knjiga novo delo ili interpretacija romana ona nikako ne moze služiti kao alternativa čitanju, naglašava Hojzerman. Ostaje da se vidi da li će nešto starija čitalačka publika novim generacijama moći da ukaže na prednosti čitanja.

“Čitalac je kod knjige veoma autonoman. Čitalac „Božanstvene komedije“ čita prvih 10 redova, a zatim uzima rečnik da bi ih protumačio, ili čita ponovo jer nešto nije razumeo. Kod čitanja mi odlučujemo koji tempo ćemo slediti. Kod zvučne knjige producent ima u vidu slušanje u kontinuitetu. Kada od Božanstvene Komedije želimo da napravimo zvučnu knjigu, mi moramo da intervenišemo. Onda se radi sa kratkim verzijama i objašnjenjima. Ali to nikako nije alternativa za čitanje.“